Turizam u Indoneziji
Indonezija, najveća država-arhipelag na svetu, obdarena obiljem prirodnih lepota, sa vrednom umetnošću, kulturom i izuzetnom kulinarskom riznicom, postaje sve omiljenija turistička destinacija. Ni loše stanje međunarodne privrede, pre svega u Evropi, ne umanjuje interesovanje turista iz sveta za odmor i uživanje u zemlji na Jugoistoku Azije sa preko 17.500 ostrva, više od 240 miliona žitelja iz nekoliko stotina etničkih i lingvističkih grupa i šest zvaničnih religija čiji su preci naseljavali Indoneziju desetinama hiljada godina unazad.
Indonezija očekuje u 2013. godini oko devet miliona stranih turista. To je značajno povećanje od 12,5 procenata u odnosu na 8,04 miliona posetilaca iz inostranstva koliko je registrovano tokom 2012, objavljeno je u Džakarti, glavnom gradu Indonezije. Broj domaćih putovanja je povećan na 250 miliona.
Samopouzdanje indonežanskih turističkih poslenika zasniva se na činjenici da će ove godine na ostrvu Bali biti održan samit Azijsko-Pacifičke ekonomske zajednice (APEC) kome će u deset drugih gradova Indonezije prethoditi ministarski sastanci APEC, foruma više od 20 zemalja sveta. U Indoneziji će ove godine, takođe, biti održan Ministarski sastanak Svetske trgovinske organizacije (STO), a pored toga, Bali i Džakarta će biti domaćini Izbora za Mis sveta. Zbog tih događaja se aerodromi na Baliju i u Džakarti, kao i nizu drugih destinacija osavremenjuju i proširuju, a mnogi pristupni putevi grade.
Neke od ovih informacija mogle su da se čuju tokom manifestacije „Dan Indonezije“ u Visokoj turističkoj školi (VTŠ) u Beogradu 24. aprila.
Ambasador Indoneziji u Srbiji Samjuel Samson je na predstavljanju turističkih potencijala te države, između ostalog, izrazio nadu da će programi stipendija za studente iz obe zemlje omogućiti uzajamno upoznavanje nacionalnih kultura i tradicija. To će voditi još boljem razumevanju dva, mada udaljena, tradicionalno prijateljska naroda, pa tako i jačanju međudržavnih odnosa, poručio je ambasador Samson.
Prethodno je u pozdravnom govoru direktor VTŠ profesor dr. Milan Skakun ukazao da su studenti te visokoškolske institucije mogli da se upoznaju sa kulturama, tradicijama, turističkom industrijom i privrednim potencijalima gotovo 600 miliona ljudi iz država čiji su diplomati do sada učestvovali u programu ove Škole „Ambasador u gostima“.
U Inoneziji je prošlogodišnja brojka od 8,04 miliona stranih posetilaca predstavljala rast od preko pet procenata u poređenju sa 2011. godinom, što je razlog za zadovoljstvo Indonežanskih zvaničnika obzirom na prosečan globalni turistički rast od oko tri do četiri procenta. Procenjuje se da je u 2012. priliv stane valute u Indoneziju premašio devet milijardi dolara, što je povećanje od preko šest procenata u poređenju sa prethodnom godinom.
Danas je turizam u Indoneziji na petom mestu po zaradi strane valute, posle izvoza nafte i gasa, uglja, palminog ulja i proizvoda od gume. Turizam je bolje rangiran od proizvodnje i izvoza odeće, električnih uređaja, tekstilnih i proizvoda od papira.
Raste i broj domaćih turista koji su, prema procenama, tokom 2012. putovali po domovini za 3,81 odsto više u poređenju sa prethodnom godinom. Ukoliko se računa da svaki turista potroši oko 700.000 rupija (preko 70 dolara) po putovanju, ukupna potrošnja domaćih turista tokom prošle godine dostigla je 171,5 milijardi rupija (17,67 miliona dolara), povećanje od 9,31 odsto u poređenju sa 2011.
U Džakarti shvataju da su postavili veoma ambiciozan cilj za povećaje broja dolazaka gostiju iz inostranstva. Stoga se Ministarstvo turizma i kreativne industrije (MTCE) neće samo usredsrediti na 16 novih destinacija, već i na sprovođenje agresivne promocije na pet glavnih tržišta koja su pokazala snažan rast tokom poslednjih nekoliko godina – Narodnu Republiku Kinu, Singapur, Maleziju, Australiju i Rusiju.
U 2013. će se vlasti Indonezije usredsrediti na razvoj konferencijskog turizma (MICE), krstarenja i jahting, zdravstveni i velnes turizam, unapređenje kulinarstva, te stvaranje pogodnosti za sportove kao što su golf, biciklizam, maratonske trke i ronjenje, naveli su zvaničnici u Džakarti. Računa se da je već prošle godine u Indoneziji zdravstveni turizam privukao oko dva miliona stranih posetilaca.
Povećanje od preko 30 procenata na godišnjem nivou zabeleženo je kod pristiglih brodova za krstarenje i putnika na njima. U MTCE očekuju da ove godine u Indoneziju pristane 308 luksuznih plovila, a da broj putnika na njima poraste na 147.134.
„Kao zemlja sa prostranim arhipelagom, blagosloveni smo mnoštvom prelepih destinacija, od kojih svaka poseduje jedinstvene atrakcije i kulturu koja zadovoljavaju potrebe tržišta krstarenja. Mi predstavljamo značajno tržište za sve vrste brodova, od veliki brodova za krstarenje do onih ekspedicionih, pošto imamo mnogo toga da ponudimo turistima“, izjavila je Rizki Handajani, direktor za MICE u MTCE.
Handajani je izjavila da se planira dalja ekspanzija turizma povezanog sa krstarenjem u Indoneziji pošto je tokom sajma Kruz Šiping Majami (Cruise Shipping Miami) 2013, mnogo novih „igrača“ pokazalo interes za posetu ovoj državi u narednih godina. Kruz Šiping Majami je u poslednje tri decenije najveća svetska konferencija i sajam kupaca i prodavaca u globalnoj industriji krstarenja.
Očekuje se da će u 2014. u Indoneziji pristati 320 brodova za krstarenje sa 200.000 putnika. Benoa, luka na Baliju i druge su proširene kako bi služile za prihvat većih brodova za krstarenje.
Paralelno, neke indonežanske vazduhoplovne kompanije su nabavile flote potpuno novih aviona koji lete na udaljenije destinacije. Povezuju se domaće manje poznatije lokacije i nude direktne međunarodne veze, u najvećoj meri sa NRK, ostalim zemljama Jugoistočne Azije i Australijom. Nacionalna aviokompanija Garuda planira direktne letove iz Džakarte za London.
Očekuje se, takođe, da će indonežanska srednja klasa koja je u ekspanziji, sve više putovati avionima. To će, opet, stvoriti veću potražnju za atraktivnim lokacijama, transportom, hotelima i restoranima širom arhipelaga.
U međuvremenu, investicije u gradnju hotela u Indoneziji su dostigle rekordan nivo. Hoteli se grade širom zemlje, u velikim gradovima i u udaljenim turističkim odmaralištima. Strana ulaganja u hotele i restorane su u 2012. dostigla rekordnih 729,7 miliona dolara, uz 86,1 miliona dolara domaćih investicija.
U Indoneziji je pokrenuta I nova turistička kampanja pod nazivom “DIVNA INDONEZIJA. Svetsko središte čuda.” Simbolički, ovo je poziv posetiocima da dožive istinsku draž Indonezije koja potiče iz srca njenih stanovnika. Naime, smatra se da su najveća privlačnost ove višenacionalne države, upravo Indonežani: uvek druželjubivi i predusretljivi, stalno nasmejani.
Bogata poput prirodnih lepota i raznolika kao njeni ljudi i kulture, Indonezija je blagoslovena mnoštvom raznolikih kulinarskih specijaliteta, od slatkog ukusa kuhinje Jogjakarte, sa centralne Jave, do veoma snažnih ukusa hrane iz Padanga, područja oko glavnog grada Zapadne Sumatre. Među najukusnija Indonežanska jela spadaju Padangški Rendang (karamelizirana govedina u kariju), Sate sa Madure (ražnjići od mesa), Nasi Tumpeng, (kupa od žutog pirinča okružena različitim jelima), Soto Lamongan (tradicionalna gusta supa sa mesom i povrćem) , Nagasari (kolač od banane), i Kue Lumpur (kolačići poput palačinki sa voćem).
U nastojanju da podstaknu dolazak što većeg broja stranih gostiju, vlasti Indonezije ohrabruju i dolazak što više muslimana iz drugih zemalja. Indonezija je najmnogoljudija muslimanska država u svetu, a u Džakarti smatraju da u zemlji postoji veliki potencijal za privlačenje turista koji upražnjavaju tu religiju.
Obezbeđujući posetiocima okruženje koje je u skladu sa islamističkim učenjem, Vlada Indonezije se udružila sa muslimanskim teolozima kako bi zemlju preobrazili u svetsko središte “šerijatskog turizma”. “U osnovi, ‘šerijatski turizam’ je koncept koji podrazumeva dokolicu u skladu sa religijskim vrednostima,” objasnio je Firmansjah Rahmin, generalni director u MTCE.
Sledstveno u objektima hotelskog lanca „Sofjan“, koji je prvi počeo da razvija ovu vrstu turizma još 1994, u svakoj sobi obezbeđuju kopiju svete knjige Kuran, muslimanski tepih za molitvu i pravac (ka islamskom svetilištu Meka u Saudijskoj Arabiji) za molitvu. U takvim objektima se, pored ostalog, ne prodaju alkohol i svinjetina, niti je dozvoljen kratak boravak nevenčanim parovima.
Rijanto Sofjan, koji je na čelu lanca “Sofjan”, primetio je da “većina putnika muslimanske vere ne dolazi samo sa Bliskog Istoka, već i iz Evrope, Australije, Japana, i Kine.” “Potencijal tržišta ‘šerijatskog turizma’ u ukupnoj industriji i dalje je praktično neiskorišćen”, dodao je Rijanto koji je i predsedavajući Indonežanskog udruženja šerijatskih hotela i restorana (AHSIN).
Rijanto navodi kako su od 1994, kada je pokrenut model turizma zasnovanog na Šerijatu, prihodi hotelskog lanca”Sofjan” povećavani od 15 do 20 odsto svake godine. „Naši prihodi su iznad rasta industrije, koji iznosi 10 odsto godišnje“, izjavio je on.
Predstavnik Indonežanskog saveta ulema (MUI) Slamet efendi Jusuf je primetio kako MUI veoma podržava razvoj takvog oblika turizma, ali smatra da šerijatske vrednosti nisu primenjive na svim turističkim destinacijama u zemlji. “Definitivno, ‘šerijatski turizam’ ne može biti primenjen na Baliju ili Manadou,” kazao je Slamet, misleći na delove Indonezije u kojima muslimani nisu većinsko stanovništvo.
Slamet je takođe istakao kako „šerija hotel nije namenjeni isključivo Muslimanima. Otvoren je za svakoga, bez obzira na rasu, religiju ili etničku pripadnost, sve dok njihove aktivnosti ne krše pravila“, zaključio je predstavnik MUI.