Promocija zbornika dokumenata Jugoslavija – Indonezija 1945-1967. istraživanja i dokumenti
U prisustvu brojnih gostiju, predstavnika diplomatskog kora u Republici Srbiji, predstavnika naučnog i kulturnog života, velikog broja članova i prijatelja Društva srpsko-indonežanskog prijateljstvlja „Nusantara“, u Arhivu Jugoslavije je, 19. septembra 2014, svečano promovisan Zbornik dokumenata Jugoslavija – Iindonezija 1945 – 1967. istraživanja i dokumenti.
Prisutne su najpre pozdravili Ivan Tasovac, ministar kulture i informisanja u Vladi Republike Srbije i Miladin Milošević, v.d. direktora Arhiva Jugoslavije, a zatim su o zborniku govorili: Nj. E. Samuel Samson, ambasador Republike Indonezije u Republici Srbiji, Nj. E. Milisav Paić, ambasador, kao predstavnik Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, dr Aleksandar Raković iz Instituta za noviju istoriju Srbije i predsednik Društva srpsko-indonežanskog prijateljstva Nusantara, kao i prof. dr Ljubodrag Dimić, dopisni član SANU.
Istaknuto je da ova publikacija osvetljava razvitak jugoslovensko-indonežanskih odnosa, počev od prvog jugoslovenskog diplomatskog dokumenta o Indoneziji (1947), preko poseta predsednika Indonezije Ahmeda Sukarna Jugoslaviji 1956, 1958, 1960,1961, 1963, 1964. i poseta predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita Indoneziji 1958, do prvog kontakta predsednika Suharta s predsednikom Titom (1967). Međusobne posete i razgovori doprineli su učvršćivanju međusobnih odnosa i saradnje u političkoj, diplomatskoj, ekonomskoj i drugim sferama, približavanju stavova o pojedinim važnim pitanjima bilateralnih, ali i međunarodnih odnosa, a o tome, na poseban način, svedoče lične poruke koje su razmenjivali predsednici dve države.
Ivan Tasovac, ministar kulture i informisanja u Vladi Republike Srbije izjavio je da se mnogo šta promenilo u Srbiji i Indoneziji proteklih decenija, ali su međusobno razumevanje i poštovanje ostali trajne vrednosti u odnosima između dve države i da globalizacija svih delatnosti ukazuje kako međusobne veze ponovo mogu biti znatno intenzivnije i sadržajnije, a u kulturi i brže ostvarive.
Tasovac je ukazao da je ideja koja je pre 60 godina zbližila Jugoslaviju i Indoneziju, bila Pokret nesvrstanih, želja za uspostavljanjem uravnoteženijeg sistema međunarodnih političkih odnosa u kojima bi bilo mesta i za glas zemalja koje nisu među najvećima ili najbogatijima.
Po ministru značajan događaj, objavljivanje knjige „Jugoslavija – Indonezija 1945-1967“ pokazuje barem tri stvari:
– da je moguće uspostaviti sadržajnu i obostrano značajnu kulturnu saradnju između dve geografski daleke zemlje;
– da sistemski rad institucija kulture daje uvek kvalitetne rezultate, i
– da se kroz poštovanje pozitivnih istorijskih tekovina otvaraju mogućnosti za unapređenje aktuelne međudržavne saradnje i u mnogim drugim oblastima.
Tasovac je izrazio nadu da će ovaj primer dobre prakse u oblasti arhivske institucionalne saradnje biti podstrek i drugim domaćim institucijama da indonežansku kulturu približe Srbiji, ali i da srpska kultura bude vidljivija u toj zemlji.
Ambasador Republike Indinezije u Srbiji Semuel Samon ukazao je da je knjiga sa više od 500 strana, plod napora tri autora za dve i po godine rada. Kao značajne delove Samson je izdvojio članak u beogradskom dnevnom listu „Politika“ od 15. novembra 1945, o sukobima Indonežana sa Holanđanima i Britancima, u kome piše da je Indonezija zemlja „ogromnog prirodnog bogatstva“ i da se prema tamošnjem oslobodilačkom pokretu gaje „simpatije među ostalim kolonizovanim nacijama i narodima jugoistočne Azije“.
Nepunih pet godina kasnije, 1. februara 1950. potpredsednik Jugoslavije Edvard Kardelj je poslao telegram potpredsedniku Indonezije Muhamedu Hati u kojem se navodi da je Jugoslavija priznala Indoneziju kao nezavisnu i suverenu državu i predložio uspostavljanje diplomatskih odnosa između dve države.
Posle toga , 24. avgusta 1954. jugoslovenska ambasada u Rangunu je poslala diplomatsku notu indonežanskoj ambasadi u glavnom gradu Mjanmara (ondašnje Burme), povodom uspostavljanja diplomatskih odnosa i razmene diplomatskog predstavnika sa Indonezijom. Odgovor na predlog je stigao 14. oktobra 1954, da je indonežanska vlada donela odluku u vezi sa datim pitanjem. Zvaničnim saopštenjem 4. novembra 1954. u Beogradu i u Džakarti, uspostavljni su diplomatski odnosi između Indonezije i Srbije, „čiju 60. godišnjicu obeležavamo upravo u 2014“, istakao je ambasador Samson.
„Citiraću ono što je predsednik Sukarno rekao, da se ‘oseća kao kod svoje kuće u velikoj zemlji Jugoslaviji’ što je i dokazano sa šest njegovih poseta Jugoslaviji…. Zato nisam iznenađen bliskošću njih dvojice, kao što smo to mogli videti i u međusobnim pozdravima sa „Dragi moj prijatelju Tito“ i „Dragi prijatelju Karno“, naveo je ambasador.
Samson je ukazao i da je prijateljstvo razvijano tokom mnogih godina, i tokom vođstva predsednika Suharta, koji je poslao Muhameda Jusufa 7. oktobra 1967, da prenese poruku predsedniku Titu da Indonezija održava svoju putanju unutar Pokreta nesvrstanih.
Po ambasadoru, ova knjiga takođe sadrži veoma važne informacije i reference za svakog diplomatu, kao i za druge zvaničnike i naučnike koji su zainteresovani da steknu nova znanja, ne samo o dugom izuzetnom prijateljstvu između Jugoslavije i Indonezije u datom periodu, već i o takvim vezama koje mogu oživeti bilateralne i multilateralne odnose među ostalim državama.
Autori su u predgovor Zborniku zaključili kako je mnogo toga iz međudržavnih odnosa Jugoslavije i Indonezije predato zaboravu. „To je istorija, iskustvo koje vredi ponovo preispitati. Smatramo da je to način da se dosegne do sigurnog temelja i instruktivnih putokaza koji ‘otvaraju perspektive’ saradnje naših zemalja u budućnosti“.
Zbornik je zajednički projekat Arhiva Jugoslavije, Arhiva Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, Ambasade Republike Indonezije u Republici Srbiji i Nacionalnog arhiva Republike Indonezije, a priredili su ga prof. dr Ljubodrag Dimić, dr Aleksandar Raković i Miladin Milošević. Predgovor i uvodnu studiju Jugoslavija i Indonezija, Tito i Sukarno 1945-1967 – prilog istoriji nesvrstanosti napisali su Ljubodrag Dimić, Aleksandar Raković i Miladin Milošević.
Publikovano je 227 dokumenata iz arhivske građe Arhiva Jugoslavije (fond AJ-837 Kabinet predsednika Republike), arhivske građe Diplomatskog arhiva Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije (MSP RS, DA), druge dokumentacije, štampe, strane i domaće naučne literature. Knjigu dopunjuju odabrani tekstovi dnevnog lista „Politika“ o Indoneziji od 1945. do 1947, zatim kratke biografije važnijih ličnosti Jugoslavije i Indonezije i registar ličnih imena.
Promocija Zbornika je bila i prilika da se članovi Društva srpsko-indonežanskog prijateljstva „Nusantra“ zvanično oproste sa ambasadorom Samsonom, koji se približava okončanju mandata u Srbiji. U znak prijateljske saradnje, tokom četvorogodišnjeg službovanja, dr Aleksandar Raković predsednik Društva poklonio je ambasadoru Samsonu umetničku sliku, rad jednog od članova Nusantare, slikarke Ljiljane Nedeljković.
