Nova knjiga Sonje Lapatanov o Indoneziji Mlečni put okeana
Društvo srpsko-indonežanskog prijateljstva Nusantara, obaveštava javnost da je iz štampe izašla peta knjiga putopisne proze putopisca, balerine i koreografa Sonje Lapatanov Mlečni put okeana. Knjiga je posvećena Indoneziji, najvećem arhipelagu na svetu, najmnogoljudnijoj muslimanskoj zemlji na svetu, zemlji sa jedinstvenim biljnim i životinjskim svetom, najlepšim plažama u tom delu sveta, zemlji vulkana i zemljotresa, u kojoj živi više od 700 naroda, pod motom jedinstva u različitosti.
Peta knjiga Mlečni put okeana, sa kratkim prekidima, pisana je dve godine, i prva je knjiga putopisne proze jedne srpske autorke, koja, u duhu večitog putnika, znatiželjnog pustolova i neumornog pisca, daruje čitaocima i putnicima, uzbudljive događaje i iskustva sa putovanja po prijateljskoj Indoneziji, čija vlada, a posebno Nj. E. Semuel Samson, kao ambasador Republike Indonezije u Srbiji, gospodin Nebojša Panić, direktor kompanije Indo Serbia Food, Društvo srpsko-indonežanskog prijateljstva Nusantara i izdavač knjige Grafički atelje Dereta, su podržali i omogućili štampanje ove zanimljive knjige. Knjiga Mlečni put okeana biće promovisana 27. februara, na ovogodišnjem Međunarodnom sajmu turizma, na štandu Indonezije, koja je zemlja partner Srbije na ovoj značajnoj manifestaciji. Knjiga će biti prevedena na indonežanski bahasa i engleski jezik.
Dobrodošli na Sajam turizma.
Brošura – PDF [1,8MB]
Ideja za nastanak knjige Mlečni put okeana, potekla je od Njegove Ekselencije Semuela Samsona, ambasadora Republike Indonezije u Srbiji. Pre odlaska u Indoneziju, 2011. godine, Sonja Lapatanov se srela sa ambasadorom Samsonom i tada mu je obećala da će svoje doživljaje i utiske opisati i objaviti u svojim putopisnim reportažama. „A zašto ne u knjizi?“, zapitao je ambasador. Bio je to šlagvort za novu knjigu putopisne proze.
Kada je proputovala Indoneziju, autorka je shvatila da je ambasador bio potpuno u pravu, ali i koliko obiman i zahtevan posao je čeka. Od početka, bilo je teško iz mnoštva raznolikosti Indonezije, napraviti pravi izbor i sastaviti putopis koji će, onima koji je vole, sigurno dugo ostati u sećanju i pružiti veoma zanimljiva saznanja. U svakom slučaju, Indonezija je zemlja superlativa, kaže autorka, i mada smatra da je videla tek delić ovog najvećeg arhipelaga na svetu, od obilja materijala, prelepih utisaka i nesvakidašnjih doživljaja, nastala je peta knjiga njene putopisne proze. Na ovom atraktivnom putovanju, ne računajući pešačenje, od Beograda, preko Frankfurta, Singapura, Sumatre, Jave, Kalimantana, Sulavezija, Papue, Balija, Floresa, Komoda, nazad do Balija, preko Singapura, Frankfurta i Beograda, autorka je prešla ukupno 37.200. kilometara, a samo u Indoneziji, lokalnom avio kompanijom Garuda, 18 puta je uzletala i sletala na aerodrome diljem Nusantara arhipelaga!
Knjiga Mlečni put okeana, viđena iz ugla autorke, obuhvata uniju različitosti indonežanskih ostrva i neverovatni prostor kontrasta, koji proizilazi iz simboličnog mota koji glasi: jedinstvo u različitosti.
Kroz ovu svoju petu knjigu putopisne proze, Sonja Lapatanov čitaocima i potencijalnim putnicima želi da dočara upravo tu različitost, da pokrene interesovanje za zemlju i ljude, da potakne radoznalost i probudi razumevanje za jedan posve drugačiji način života i mišljenja. Podrazumeva se, da će Indoneziju svako doživeti drugačije, jer se individualna saznanja razlikuju, a svako približavanje tuđoj zemlji i njenim ljudima, neminovno će formirati posebno mišljenje. Ostaje nada autorke da će čitaoci, putnici i oni koji već poznaju Indoneziju, pa i sami Indonežani, kroz ovu knjigu, neke delove najvećeg arhipelaga na svetu, prepoznati, bolje upoznati, ili tek pronaći.
Svojom knjigom, autorka želi da pošalje poruku ne samo avanturistima i zaljubljenicima u nepoznato, već i novim generacijama mladih globtrotera iz Srbije, da je Indonezija zemlja koju je „nemoguće preskočiti, niti obići, jer je njen geografski položaj između Indije i Pacifika i Kine, Japana i Australije, čini nezaobilaznom destinacijom“. Posle četiri knjige putopisne proze, Sonja Lapatanov, kao uspešna i čitana autorka, i ovog puta svojom otvorenošću i sklonošću za upoznavanjem i odgonetanjem dalekih i neobičnih ljudi i običaja, različitih kultura i neistraženih predela, iskreno želi da doprinese održavanju, očuvanju i obogaćivanju tradicionalnog prijateljstva između Srbije i Indonezije, kao i približavanju Indonezije srpskim globtroterima, ali i onima koji nisu spremni da se iz svojih toplih domova premeste u središte jedne velike avanture, i kojima čitanje knjiga predstavlja dovoljan izlazak u svet.
Kao i prve četiri knjige U skutima Himalaja“, „Rajska ostrva“, „Mama Afrika-kolevka čovečanstva“, „Mundo Maya“ i peta knjiga, „Mlečni put okeana“, nastala je od putopisnih reportaža i uz podršku prijatelja i poštovalaca, saputnika i čitalaca, koji su u Sonji prepoznali dar putopisca i srce radoznalog avanturiste, spremnog da se upusti u najluđa iskušenja i prihvati najneverovatnije izazove.
AUTOROV KRATAK SADRŽAJ KNJIGE:
1. Putopis-Sumatra
ZEMLJA ZLATA
Dok su stare civilizacije iz akvatorija Indijskog okeana u Sumatri videle mističnu Zemlju zlata, u Nusantari, tom ogromnom arhipelagu različitosti, ovo veliko ostrvo je još od davnina slovilo za kapiju onima koji ovamo dolaze sa zapada.
2. Putopis-Java
HRAMOVI I OPASNI VULKANI
Za Javu kažu da je kralj svih indonežanskih ostrva. Iako nema plaže Balija, džungle Kalimantana, udaljenost Papue, tradiciju Sulavezija, klimu Sumatre, Java je srce Indonezije koje pulsira mnogo brže i sa više energije, nego bilo koje drugo ostrvo u ogromnom arhipelagu od više od 17.000 ostrva. Indonezija, za mnoge, jednostavno počinje i završava se na Javi.
3. Putopis-Kalimantan
REKA DIJAMANATA
Obavijen misterijom, Kalimantan je sklonište za najdublje indonežanske tajne i najveća blaga: stoletne tropske kišne šume, fantastična bića i ljude koji u izolovanim regijama žive kao pre nekoliko vekova.
4. Putopis-Sulavezi
ŽIVETI ZA SMRT
Sulavezi, stari Celebes kolonijalnih sila, „zemlja koju je vreme zaboravilo“, četvrto je po veličini ostrvo u velikom indonežanskom ostrvskom carstvu, a posle Balija i Jave, najpopularnija turistička destinacija u Indoneziji.
5. Papua
IZGUBLJENI U VREMENU
Nova Gvineja je drugo po veličini ostrvo na svetu i politički je podeljeno na dva dela. Njegova istočna strana pripada nezavisnoj državi Papua Niugini, a zapadna Papui, dvadesetšestoj provinciji u sastavu Indonezije. Kada sam pre nekoliko godina posetila Papuu Niugini, nisam ni slutila da ću se ponovo vratiti na ovo ostrvo netaknute prirode, fascinantnih pejzaža i jednako fascinantnih ljudi. Ali, dogodilo se, jedno novo, uzbudljivo putovanje kroz Papuu, u kojoj način života etničkih grupa, takoreći nije odmakao od kamenog doba.
6. Putopis – Bali
LJUBAVNICA BOGOVA
Po legendi, Bali je ostrvo rođeno iz vode i vatre, negde u beskraju između neba i zemlje. Mistično ostrvo fantazije, san i java, dom bogova i demona, ostrvo srećnih duša i pitoma duša Azije, danas slovi za turistički cilj kome niko ne može da odoli.
7. Putopis-Flores
OSTRVO NA GRANICI
Flores pripada arhipelagu malih Sunda ostrva i deo je istočne oblasti Nusa Tengara. Nalazi se istočno od mnogo poznatijeg ostrva Bali i, za razliku od njega, još uvek je pošteđeno masovnog turizma.
8. Putopis – Komodo i Rinča
NJIMA ALE NE FALE
Ono što sam na putovanju po Indoneziji iščekivala sa posebnom pažnjom, je odlazak u praistoriju, na ostrva Komodo i Rinča, na kojima žive pravi zmajevi, ostatku sveta znani kao aždaje iz bajki.
O autoru
SONJA LAPATANOV rođena je u Bitolju-Makedonija.
Po završetku gimnazije i baletske škole „Lujo Davičo“ u Beogradu, postaje stalni član baleta Narodnog pozorišta u Beogradu, gde je, u toku dvadesetrogodišnjeg staža kao istaknuti solista, nastupala u predstavama tekućeg repertoara.
1977. godine dobija stipendiju vlade SSSR-a za stručno usavršavanje u Moskvi na GITIS-u (Državna akademija pozorišnih umetnosti). Po završetku stručnog usavršavanja i stažiranja u Boljšoj teatru, stiče kvalifikaciju koreografa i pedagoga. Vrativši se u Beograd, pored aktivnog igranja, posvećuje se koreografiji, u kojoj postiže zapažene uspehe, postavljajući nove standarde u ovoj oblasti.
Kako je posebno interesovao moderan izraz u baletu, 1984. godine odlazi na školovanje u New York u Pepsi Bethel American Authentic Jazz Dance Theatre.
Za svoj stvaralački rad dobila je odlične ocene publike i kritike i dobitnik je mnogih značajnih jugoslovenskih i srpskih stukovnih i društvenih priznanja i nagrada, među njima, Sterijine nagrade, nagrade Kulturno prosvetne zajednice Beograda „Zlatni beočug“, koja se dodeljuje za trajni doprinos kulturi i uspešniji duhovni život grada i posebnog Priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi u Republici Srbiji.
Sonja putuje od malena. Počela je sa roditeljima, zatim sa ansamblom baleta Narodnog pozorišta, a od 1990. godine samostalno putuje po svetu, i postaje strastveni globtroter. Proputovala je više od 120 zemalja širom planete, a pisanjem putopisnih reportaža počinje da se bavi 1995. godine. Od tada, svoje putopise objavljuje u tiražnim dnevnim listovima, časopisima, revijama i magazinima, a reportaže na relevantnim TV stanicama.
Putopisnom prozom počinje da se bavi 2006. godine, i od tada je objavljeno pet knjiga putopisa: „U skutima Himalaja“, „Rajska ostrva“, „Mama Afrika“. „Mundo Maya“ i „Mlečni put okeana“, posvećena Indoneziji.
Kao uspešna i čitana autorka, Sonja Lapatanov, strastveni putnik i pisac reporter, svojim izuzetnim knjigama putopisa, uspela je da se popne u sam vrh najčitanijih knjiga izdavačke kuće „Dereta“, u prilog čemu govore rasprodati tiraži i veliko interesovanje čitalaca za žanr koji autorka zastupa.