Karling klub Vukovi

Avgustovski izlet Društva srpsko-indonežanskog prijateljstva NUSANTARA obeležile su dve ekskluzive.

U nedelju, 4. avgusta, NUSANTARA je na svoj izlet u Podrinje vodila i Njegovu ekselenciju, gospodina Mohamada Čandru Vidiju Judu, ambasadora Republike Indonezije u Srbiji. U pratnji visokog gosta, koji je na put poveo i svoju porodicu, članovi Društva srpsko-indonežanskog prijateljstva NUSANTARA posetili su najpre Banju Koviljaču.

U „Kraljevskoj banji“, u svoje vreme najelitnijem mestu u okvirima Kraljevine Jugoslavije, izletnici su se obreli u „Kur-salonu“, zaštitnom znaku Banje Koviljače. Obišli su unutar velelepnog, sveže renoviranog, zdanja sale za sednice, konferencije, kongrese, „Salon Ivo Andrić“, „Salon Njegoš“; prošetali su se parkom koji slovi za jedan od najlepših u zemlji. Hotel „Hercegovina“, vila „Dalmacija“, „Bosna“, Blatno kupatilo … Uređenje Banje Koviljače, tako u duhu monarhizma i jugoslovenstva, samo je u posetiocima oživelo duh Kraljevine Jugoslavije, do dana današnjeg svojstven ovom lečilištu na glasu.

Usledila je poseta „Podzemnom gradu Karađorđevića“ u Malom Zvorniku. „Tajni grad Karađorđevića“, građen pod pokroviteljstvom kralja Aleksandra I, po svim merilima predstavlja ekskluzivnu destinaciju. Specijalno za Njegovu ekselenciju i za goste iz Indonezije pripremljeno je predavanje na engleskom, kojim im je objašnjeno ko je dinastija Karađorđević i kralj Aleksandar I. Za nekoga ko dolazi iz zemlje koju sa Jugoslavijom tradicionalno vezuju najsrdačniji odnosi, gostima iz Indonezije bilo je zanimljivo da čuju deo nacionalne povesti iz vremena kada je Jugoslavija bila monarhija.

Duž lavirinta podzemnih hodnika vojnog kompleksa na čitavih 5.000 m², članovi Društva srpsko-indonežanskog prijateljstva NUSANTARA otkrivali su, jednu za drugom, posetiocima dostupne prostorije od ukupno 75, koliko ih ima u okviru skrovišta: „Kraljev apartman“, „Kraljevu kancelariju“, prostor predviđen za kapelu, i korišćen kao kapela od 1931. do 1934. godine, bunar, tri kraljevske česme. Vojno sklonište ogromne istorijske vrednosti, građeno pod šifrovanim imenom „Kamena devojka“, nije ostavilo ravnodušnim ni domaće posetioce, ni goste iz daleke Indonezije. A NUSANTARA je od g. Vojislava Stamenkovića, bivšeg gardiste koji je članove Društva srpsko-indonežanskog prijateljstva proveo kroz trećinu „Podzemnog grada Karađorđevića“, otvorenu za turiste, dobila pozivnicu da sledeće godine ponovo obiđe jedini kompleks takve vrste koji je kraljevska porodica Karađorđevića izgradila na teritoriji bivše Jugoslavije, a koji se i dalje istražuje.

U Malom Zvorniku NUSANTARA je priredila iznenađenje Njegovoj ekselenciji i gostima iz Indonezije – odvela ih je u džamiju. Uz priliku da se pomole u jedinoj islamskoj bogomolji u tom mestu na desnoj obali Drine u Srbiji, Indonežani muslimanske veroispovesti želeli su da džamiji ostave i novčani prilog. NUSANTARA je, sa svoje strane, darivala džamiju na svoj način – Nedžad-begu, lokalnom mujezinu, uručeno je trojezično izdanje Kurana. Zaslugom Društva srpsko-indonežanskog prijateljstva, unikatno i u našoj sredini teško dostupno izdanje na engleskom, arapskom i indonežanskom, koje je od nedelje, 4. avgusta, u posedu džamije u Malom Zvorniku, nemaju ni znatno veće muslimanske bogomolje po Srbiji.

Usledio je ručak u etnodomaćinstvu „Gučevski vajati“, a posle predaha obilazak Crnog vrha i spomen-kosturnice u kojoj su pohranjeni zemni ostaci srpskih i austrougarskih vojnika izginulih u Prvom svetskom ratu na prostoru Podrinja 1914. godine. Na goste iz Indonezije naročit utisak ostavio je pogled koji se sa vrha planine Gučevo pruža na čitavo Podrinje.

Nedeljni izlet završen je posetom manastiru Čokešina. Uz posluženje, koje su priredile tri monahinje koje se staraju o manastirskom imanju, Ekselencija i ostatak izletnika čuli su priču o manastiru koji je, po predanju, započeo još Miloš Obilić pred Kosovski boj i o znamenitom Čokešinskom boju 1804., zbog čega je Čokešina poznata i kao „Srpski Termopili“.

Biljana Đorđević

Photo: Vladimir Ilić i Biljana Đorđević