Karling klub Vukovi

U nedelju, 19. maja, NUSANTARA je ponovo vodila svoje članove u valjevski kraj – mesta koja su ovom prilikom posećena bila su, međutim, novina u ponudi.

Posle dve planirane, i zbog kišovitog majskog vremena otkazane, posete manastiru Lelić, izletnicima se ove nedelje ukazala prilika ne samo da obiđu ovu bogomolju na glasu, nego i da prisustvuju jutarnjoj liturgiji. Manastir Lelić, u selu Lelić 5 km od Valjeva, porodična je zadužbina vladike Nikolaja Velimirovića i njegovog oca Dragomira.

Manastir Lelić, posvećen sv. Nikolaju Mirlikijskom Čudotvorcu, spada u red novijih pravoslavnih svetinja – po svojoj važnosti već je svrstan u bogomolje od izuzetnog značaja za rod srpski. Tolika važnost duguje se, između ostalog, i činjenici da tu počivaju zemni ostaci vladike Nikolaja. Mošti, kojima su se ove nedelje poklonili i članovi Društva srpsko-indonežanskog prijateljstva NUSANTARA, preneti su 12. maja 1992. iz manastira Svetog Save u Libertvilu u lelićku crkvu.

Sledio je obilazak Taorskih vrela na planini Povlen, u ataru sela Donji Taor. Taorska vrela predstavljaju jedinstven hidrološki objekat; do izvora se teško dolazi, zbog čega ova destinacija ima sva obeležja ekskluzivnosti. Članovima Društva srpsko-indonežanskog prijateljstva NUSANTARA je, stoga, i predočeno da su ove nedelje boravili na jednom ekskluzivnom mestu.

Na Povlenu su izletnici imali prilike da iz prve ruke vide i rudnik sige! Siga je, saznali su članovi Društva srpsko-indonežanskog prijateljstva NUSANTARA, kamen idealan za gradnju, osobito za gradnju crkava i manastira – i Lelić je sagrađen od tog kamena. Siga je odličan izolator, što rešava misteriju kako to da se u starim crkvama i manastirima u staro vreme, kad se bogomolje nisu grejale, niko nikada nije razboleo niti prehladio tokom liturgije.

Povlen je i dan-danas krcat vodenicama, važnim mestom okupljanja lokalnog življa i važnim negdašnjim ekonomskim središtem. Neke od njih izletnici su i videli duž staze koja vodi do Taorske stene. Samo 15 km dalje, u selu Zarožje, je i vodenica Save Savanovića, najpoznatijeg srpskog vampira, protagoniste pripovetke „Posle 90 godina“ Milovana Glišića, po kojoj je snimljen i horor film „Leptirica“. Izletnici su ove majske nedelje od meštana čuli da je svako selo imalo svog vampira, te se tako vampir sela Donji Taor na Povlenu zvao Rade Milovanović!

Povlen je čuven i po obilju sremuša – s prvim nedeljama proleća do kraja maja, planinu krase kilometrima duge kolonije divljeg luka, zbog čega se na Povlenu u maju održava i manifestacija „Dani sremuša“. Osim lekovitosti u ishrani, lokalno stanovništvo smatra sremuš prirodnom blagodeti protiv vampirizma!

U etnodomaćinstvu Pepić-Jovanović u selu Donji Taor za članove Društva srpsko- indonežanskog prijateljstva NUSANTARA priređen je nedeljni ručak. Osim uživanja u seoskom ambijentu, zdravoj hrani i autentičnom srpskom gostoprimstvu, posetioci su bili u prilici da u seoskom domaćinstvu „Pepića vodenice“ ne samo probaju i pitu od sremuša, nego i da kupe sveže brašno, mleveno u vodenici na Taorskim vrelima, kao i med, rakiju i ostale domaće proizvode sa Povlena.

Manastir Lelić nije bio jedina svetinja u nedeljnom planu puta – NUSANTARA je po drugi put svraćala u manastir Ćelije. Članovima Društva srpsko-indonežanskog prijateljstva NUSANTARA ostavljena je mogućnost da nedeljno popodne provedu odmarajući se u miru porte znamenitog manastira na levoj obali reke Gradac, posvećenom Saboru Sv. Arhangela Mihaila, ili da predahnu u obližnjem etnorestoranu „Skok po skok“.

Biljana Đorđević

Foto: Oliver Dimić, Novo Tomić, Vesna Stupar i Marko Jelić