Izlet na Cer
Prvi oktobarski izlet 2018. NUSANTARA je provela na Ceru i u posavsko-tamnavskom kraju – u subotu, 6. oktobra, Društvo srpsko-indonežanskog prijateljstva putovalo je u Mačvu.
Najznačajnija znamenitost posećena te subote bio je Spomen-kompleks u Tekerišu, posvećen junacima veličanstvene Cerske bitke. Izletnike je dočekala i o memorijalnom centru ubedljivo govorila gospođa Ana Pavlović, licencirani turistički vodič za Cer. Osim spomen-kosturnice u Tekerišu, posetioci su obišli i muzejsku postavku, od 2003. godine obogaćenu bistama četvorice srpskih vojvoda i generala Pavla Jurišića Šturma. Grupu su pratili i gosti iz ambasade Indonezije, za koje je bilo organizovano predavanje o Cerskoj bici i samoj planini Cer na engleskom.
Članovi Društva srpsko-indonežanskog prijateljstva NUSANTARA poklonili su se senima slavnih vojnika vojvode Stepe Stepanovića, čime se NUSANTARA na svoj osobeni način pridružila obeležavanju stogodišnjice proboja Solunskog fronta i završetka Velikog rata.
Sledeći spomenik koji su izletnici posetili tog sunčanog dana u Mačvi bio je spomenik jednoj ljubavi – Ašikov grob. Podignut je „srpskom Romeu i Juliji“, tačnije Pavlu i Đuli, protagonistima tragične pocerske ljubavne priče koju je prvi opisao Janko Veselinović. Mesto je na glasu i po verovanju da učvršćuje ljubav; smatra se da malo ko obiđe Ašikov grob, a da svoju ljubav ne kruniše pred oltarom u crkvi.
Ni ove subote nije izostao obilazak pravoslavnih svetinja kojima obiluju Mačva i Pocerina. Izbor je pao na manastir Kaona. Kaona je velika svetinja i pravi dragulj među srpskim pravoslavnim manastirima – u njemu je otvorena prva bolnica u ovom kraju, prva škola, prva bogoslovija. Oduvek je muški; arhimandrit Filimon ispričao je članovima Društva srpsko-indonežanskog prijateljstva NUSANTARA da je manastir znamenit i po tome što je u njemu podignuta prva krstionica ne samo u Pocerini, nego u čitavoj Srbiji. Iz Draginja je i vojvoda Stepa komandovao Cerskom bitkom – još jedan podatak kojim se monaštvo Kaone s pravom diči.
Odabrano mesto za subotnji ručak članova Društva srpsko-indonežanskog prijateljstva NUSANTARA bio je etnokompleks „Kneževi konaci“ u Belotiću. Jedan deo izletnika ručao je u restoranu „Kneževa večera“; drugi su to vreme proveli u šetnji, obilaženju imanja, odabrali da predahnu u prirodi i ambijentu autentičnog mačvanskog domaćinstva…
Poseta Vladimircima označila je poslednju tačku subotnjeg itinerera. Izletnici su posetili zgradu starog Sreskog načelstva, poznatu među meštanima kao „Konak“. O gradnji ovog značajnog zdanja, njegovoj arhitekturi i značaju, gostima je govorila gospođa Jasmina Hojčić, direktorka Gradske biblioteke „Diša Atić“. Članovi Društva srpsko-indonežanskog prijateljstva NUSANTARA imali su priliku da iz prve ruke vide zgradu o kojoj su čitali u pripoveci „Glava šećera“ Milovana Glišića, a koja je decenijama slovila za najveći i najlepši građevinski objekat na teritoriji Tamnave.
Odabrano mesto za subotnji ručak članova Društva srpsko-indonežanskog prijateljstva NUSANTARA bio je etnokompleks „Kneževi konaci“ u Belotiću. Jedan deo izletnika ručao je u restoranu „Kneževa večera“; drugi su to vreme proveli u šetnji, obilaženju imanja, odabrali da predahnu u prirodi i ambijentu autentičnog mačvanskog domaćinstva…
Poseta Vladimircima označila je poslednju tačku subotnjeg itinerera. Izletnici su posetili zgradu starog Sreskog načelstva, poznatu među meštanima kao „Konak“. O gradnji ovog značajnog zdanja, njegovoj arhitekturi i značaju, gostima je govorila gospođa Jasmina Hojčić, direktorka Gradske biblioteke „Diša Atić“. Članovi Društva srpsko-indonežanskog prijateljstva NUSANTARA imali su priliku da iz prve ruke vide zgradu o kojoj su čitali u pripoveci „Glava šećera“ Milovana Glišića, a koja je decenijama slovila za najveći i najlepši građevinski objekat na teritoriji Tamnave.
Biljana Đorđević