ATMOSFERA | ATMOSPHERE Trendovi u grafičkom dizajnu, fotografiji i ilustraciji Indonezije

ATMOSFERA | ATMOSPHERE Trendovi u grafičkom dizajnu, fotografiji i ilustraciji Indonezije

Ustanova kulture PAROBROD // 22-29 septembar 2014.
Otvaranje: Ponedeljak, 22. Septembar u 20 h
Kapetan Mišina 6a

Umetnička organizacija 80|10 iz Beograda u partnerstvu sa kreativnim web portalom Grafis Masa Kini iz Indonezije (http://grafismasakini.com/), pozvala je zainteresovane indonežanske vizuelne umetnike – grafičke dizajnere, fotografe i ilustratore da predstave svoje radove koji će prezentovati “novu” i mladu kreativnu scenu Indonezije (kako kroz komercijalne tako i eksperimentalne radove). Većina radova koja će biti predstavljena publici od 22. do 29. septembra u UK Parobrod, rezultat su rada na prethodnim projektima, dok je nekoliko radova nastalo specijalno za ovu izložbu.

Izabrani umetnici Catherine Susilo (digitalna fotografija), Haris Mustafa (grafički dizajn i ilustracija), Ines Aryaniputri (grafički dizajn, tipografija, brending), Oktodia Mardoko (& Haryadhi)-Belantara studio (animacija i dizajn), Onny Renantalice (ilustracija i dizajn) i umetnik Rege Indrastudianto (grafički dizajn i ilustracija), koji će biti gost izložbe u Beogradu, izneli su kulturno prepoznatljive narative koji predstavljaju kontekstualizaciju indonežanskog kulturnog okvira, ali u isto vreme jasno komuniciraju i sa evropskom i srpskom publikom.

Cilj izložbe je da se ovo područje predstavi iz drugačije perspektive od uobičajene kojom se nama daleke “egzotične” zemlje poput Indonezije, često prikazuju kao “banana republike”, ruralne sredine i/ili džungle, a neretko se povezuju sa ekonomskom i socijalnom nerazvijenošću. U tom smislu, izložba je tematski veoma široka i otkriva sve ono čime se pojedinac/umetnik bavi u ovom trenutku; otuda ona iznosi kulturne, sociološke, verske i/ili ideološke interpretacije, ali i pojedinačne snove koji mogu biti kritičan odraz svakodnevnih situacija.

Kustos izložbe Sara Brkić, postavlja pitanje kakva je trenutna atmosfera u Indoneziji danas i da li se bitno razlikuje od one u Evropi? Da li se dizajn može posmatrati kao način komunikacije koji oblikuje stvarnost ili bar predviđa i anticipira novu atmosferu. Izložbom ovih radova (pre)ispitujemo i sagledavamo kakav je dijalog umetnika Indonezije sa sopstvenom kulturom i na koji način oni adaptiraju ideje kulturnog nasleđa održavajući svoj kreativni karakter i mogućnosti. Ovaj događaj pokušaće da prikaže stvarnost izvan okvira same izložbe, postavljajući pitanje koliko daleko želimo da vidimo.

Povodom izložbe ATMOSFERA, šef UNESCO katedre za menadžment u kulturi i kulturnu politiku na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, Milena Dragićević Šešić, preispituje koliko su u ovom globalnom svetu daleko umetničke scene Srbije i Indonezije i da li nas sećanja na period zajedničkih geopolitičkih nada – na period nesvrstavanja i sna o multipolarnom svetu u vreme hladnog rata mogu ponovo vezati? Dragićević Šešić referiše na knjigu Geopolitika emocija (CLIO, 2012) Dominika Mojsija, koji ceo azijski kontinent označava kontinentom nade, kontinentom u kome ne samo dve ekonomske velesile u BRICS arhipelagu (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika), već i druge države razapete željom za napretkom i unutrašnjim pitanjima ostvarivanja specifičnih multikulturalnih identiteta, nastoje da kroz sve oblike stvaralaštva, a posebno one koji se danas označavaju imenom “kreativnih industrija”, ostvare proboj u svet – na svetsko kulturno i ekonomsko tržište. Indonezija svakako među njima zauzima posve specifično i snažno mesto.

Ovakve izložbe upravo otvaraju prostore za nova, širokogrudija razmišljanja, za otkrivanje sveta onakvog kakav je on uistini, van dominirajuće slike koju nam pružaju globalni mediji o njegovoj homogenosti u slikama popularne kulture. Kroz ovakve izložbe mi ga vidimo onakvog kakav istinski jeste, sa brojnim pitanjima koja dolaze sa rubova, a koja se usmeravaju ka centru – In from the margins! (na šta nas upućuje seminalna knjiga Saveta Evrope iz 1996.)

Dragićević Šešić naglašava da će ova izložba ne samo otvoriti nove vidokruge, već da će pružiti i nove perspektive saradnje indonežanskih i srpskih umetnika, a preko njih i saradnje umetnika Jugoistične Evrope sa umetnicima Jugoistočne Azije, i da će tako zajedno ostvarivati nove, nehegemonističke mreže saradnje.

Izložba ATMOSFERA podržana je od stane Ambasade Republike Indonezije u Beogradu i Nj. E. Samuela Samsona, Ambasadora Republike Indonezije, zajedno sa partnerom izložbe Ustanovom kulture PAROBROD.

Medijski partner je GMK (Grafis Masa Kini) iz Indonezije a prijatelj izložbe – NUSANTARA, društvo srpsko-indonežanskog prijateljstva. Produkcija- 8010 umetnička organizacija iz Beograda.


Povodom izložbe ATMOSFERA u Beogradu
Avgust 2014.

Koliko su u ovom globalnom svetu daleko umetničke scene Srbije i Indonezije?
Da li nas sećanja na period zajedničkih geopolitičkih nada – na period nesvrstavanja i sna o multipolarnom svetu u vreme hladnog rata mogu ponovo vezati?

U svojoj knjizi Geopolitika emocija (CLIO, 2012), Dominik Mojsi ceo azijski continent označava kontinentom nade, kontinentom u kome ne samo dve ekonomske velesile u BRICS arhipelagu (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika), već i druge države razapete željom za napretkom i unutrašnjim pitanjima ostvarivanja specifičnih multikulturalnih identiteta, nastoje da kroz sve oblike stvaralaštva, a posebno one koji se danas označavaju imenom “kreativnih industrija”, ostvare proboj u svet – na svetsko kulturno i ekonomsko tržište. Indonezija svakako među njima zauzima posve specifično i snažno mesto.

Prvi put sam se srela sa indonežanskim umetnicima na izložbama Centra za savremenu umetnost u Almatiju (Kazahstan). Prikazujući i svoje, i radove indonežanskih umetnika iz Jogjakarte, bili su uvereni da svetskoj umetnosti pružaju jedan snažan, energetski važan doprinos. Surovi performansi, instalacije, umetničke akcije u javnom prostoru, pamtim i dan-danas iako je od tada prošlo gotovo petnaestak godina.

Evo i danas, avusta 2014 dok šetam po Singapurskim muzejima, radovi indonežanskih umetnika su oni koji se izdvajaju svojim nabojem, fokusom, snagom od radova umetnika koji dolaze iz drugih država jugoistične Azije. (..)

Naravno, indonežanska savremena vizuelna umetnost je izuzetno raznolika – te se umetnici i umetnički stilovi i pravci teško mogu jednoznačno definisati. Umetnici rade u brojnim materijalima, od klasične slike, animacije, skulpture, preko veza do videa i muzičkih videa (Tromarama), često u kolaborativnim projektima sa lokalnim zajednicama, želeći da ukažu na goreće društvene problem i da tako pomognu tokove društvenih promena (Eko Nugroho). Istovremeno, često se služe i ikonografijom popularne kulture, čak i kad za medijum iskazivanja koriste vez, najtradicionalniju formu vizuelnih umetnosti. (..)

Nadrealističke forme, uz hiperrealističke, pa onda uz one koji pripadaju stilovima popularne kulture, sve do kompjuterske animacije, igrajući baš na prepoznatljivosti likova iz stripova i popularne kulture, indonežanski umetnici ostvaruju jedan socijalno i politički angažovan univerzum u čemu nema ničega banalnog i stereotipnog. Roboti, monstrumi, aktivisti, oni sami kao ljudska bića od krvi i mesa koja pate, koja se raduju, koja nastoje, uspevaju ili neuspevaju, stvaraju jednu neobičnu ATMOSFERU, neobičnu a ipak prepoznatljivu svima nama.

Gotovo da bih za rad svakog umetnika iz Indonezije našla njemu adekvatnog našeg “parnjaka”, bez obzira da li je u pitanju grafički dizajn, umetnost fotografije ili performansa. Stoga re-konstrukcija jednog udaljenog a ipak zajedničkog prostora kulturnog stvaralaštva, ili čak možemo reći prvo pravo uspostavljanje snažnih, direktnih uzajamnih veza, može u velikoj meri osnažiti obe umetničke scene koje se suočavaju sa teškim pitanjima društveno-političkog i ekonomskog razvoja, pritisnutog spoljnjim zahtevima globalnog društva (shvaćenim kao neumitnost). Stoga se pravi glasovi otpora i različitosti, istovremenog otklona i od opštosti i bezidejnosti globalizacije, ali i otklona od lokalizama i nativizama (nacionalizama) osoba uskih horizonata upravo nalaze u umetnosti. (..)

Ovakve izložbe upravo otvaraju prostore za nova, širokogrudija razmišljanja, za otkrivanje sveta onakvog kakav je on uistini, van dominirajuće slike koju nam pružaju globalni mediji o njegovoj homogenosti u slikama popularne kulture. Kroz ovakve izložbe mi ga vidimo onakvog kakav istinski jeste, sa brojnim pitanjima koja dolaze sa rubova, a koja se usmeravaju ka centru – In from the margins! (na šta nas upućuje seminalna knjiga Saveta Evrope iz 1996.).

Nadam se da će ova izložba ne samo otvoriti nove vidokruge, već da će pružiti i nove perspektive saradnje indonežanskih i srpskih umetnika, a preko njih i saradnje umetnika Jugoistične Evrope sa umetnicima Jugoistočne Azije, i da će tako zajedno ostvarivati nove, nehegemonističke mreže saradnje.

Milena Dragićević Šešić
Šef UNESCO katedre za kulturnu politiku i menadžment
Univerzitet umetnosti, Beograd


http://evroazija.info/u-beogradu-ce-od-22-29-septembra-biti-predstavljen-deo-nove-mlade-kreativne-scene-indonezije/
http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/496723/Predstavljanje-mladih-dizajnera-iz-Indonezije-u-Beogradu
http://www.ukparobrod.rs/desavanja/izlozba-atmosfera-atmosphere-predstavljanje-mladih-dizajnera-iz-indonezije
http://www.pressonline.rs/zabava/kultura/327868/uk-parobrod-predstavljanje-mladih-dizajnera-iz-indonezije.html
http://www.dobrevesti.rs/%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0/item/4716-u-organizaciji-ambasade-indonezije-i-uk-parobrod-ve%C4%8Deras-se-otvara-izlozba-atmosfera
http://www.24sata.rs/vesti/beograd/vest/uk-parobrod-predstavljanje-mladih-dizajnera-iz-indonezije/151220.phtml
http://www.seecult.org/vest/atmosfera-indonezanske-kreativne-scene
http://www.politika.rs/rubrike/kultura-i-zabava/Radovi-mladih-indonezanskih-umetnika.sr.html