Karling klub Vukovi

Prvi od dva zakazana izleta tokom juna 2018. realizovan je u nedelju, 10. juna – Društvo srpsko-indonežanskog prijateljstva NUSANTARA putovalo je ovoga puta u Brankovinu i Valjevo.

U pitomoj Brankovini, postojbini znamenite loze Nenadovića, na „sat i po oda“ od Valjeva, kako je govorio Prota Mateja, izletnici su obišli ovo selo, poznato još i kao „selo puno istorije“. Posetili su crkvu u Brankovini, koja predstavlja svetao primer narodne upornosti – Turci su je, naime, sedam puta rušili i palili i sedam puta je obnavljana. Crkva svetih arhanđela, završena 1830., zadužbina je Prote Mateje. Neimari su Aleksa i Đura Gođevci. Sadrži bogatu i vrednu zbirku crkvenih predmeta, relikvija, teoloških radova i istorijskih dokumenata iz XVIII i XIX veka, u šta su se posetioci lično uverili.

Na crkvenom groblju, tik uz crkvu, nalazi se oko 20 grobova i nadgrobnih spomenika iz XIX i XX veka, koje su izletnici takođe posetili. Mnogi članovi junačke loze Nenadović sahranjeni su ovde. Nimalo iznenađujuće – kad se govori o Brankovini, misli se na Nenadoviće.

Brankovina je jedinstvena kulturno-istorijska celina, prirodom oblikovana i mostom podeljena na dve oblasti. U jedinstvenom okruženju, krcatom istorijskim i kulturnim nasleđem, članovi Društva srpsko-indonežanskog prijateljstva NUSANTARA obišli su vajat porodice Nenadović, staru sudnicu, kao i staru školu iz 1838. – prvu javnu školu sagrađenu u Brankovini posle sultanovog hatišerifa iz 1830. Stara škola zove se i Popova kuća, jer je podignuta zaslugom Prote Mateje Nenadovića. Danas predstavlja muzej o razvoju školstva tog vremena.

Nova školska zgrada, u kojoj je „učila bukvar“ najveća srpska pesnikinja Desanka Maksimović, podignuta je 1894. i obnovljena 1985. U Desankinoj ili Novoj školi NUSANTARA je videla stalnu izložbu posvećenu životu i delu pesnikinje: njene lične predmete, nakit, omiljene knjige… Obilazak je praćen audio-snimkom na kome sama Desanka čita svoje stihove i kazuje iskustva iz vlastitog života.

NUSANTARA je u Brankovini posetila i njen grob – Desanka je, po sopstvenoj želji, sahranjena u zelenilu Brankovine, uz svog supruga Sergija Slastikova Kalužanina.

Put je iz Brankovine vodio u Kličevac, severno predgrađe Valjeva, gde su članovi Društva srpsko-indonežanskog prijateljstva NUSANTARA obišli Kulu Nenadovića. U unutrašnjosti Kule bio im je prikazan promotivni film o istoriji građevine koju je 1813. podigao vojvoda Jakov Nenadović, mlađi brat oborkneza Alekse Nenadovića. Danas je to kulturno-istorijski spomenik pod zaštitom države sa stalnom muzejskom postavkom i jedan je od simbola grada Valjeva.

U Valjevu je NUSANTARA posetila i Narodni muzej Valjevo i Muselimov konak – najstariju sačuvanu zgradu u Valjevu, podignutu u XVIII veku. Muselimov konak na zlu je glasu još otkako je sagrađen zbog podruma u kome se nalazila tamnica – tu su januara 1804. bili zatočeni valjevski oborknezovi Aleksa Nenadović i Ilija Birčanin. Članovi Društva srpsko-indonežanskog prijateljstva NUSANTARA imali su prilike da bar na trenutak osete atmosferu osmanlijske tamnice i podsete se imena i lika prvih žrtava „Srpske revolucije“ – događaj u istoriji poznat kao „Seča knezova“ bio je neposredni povod za izbijanje Prvog srpskog ustanka.

Posle pauze za ručak, koju su nedeljni izletnici proveli po svom izboru, put je iz Valjeva vodio u manastir Ćelije, posvećen Saboru Svetog Arhangela Mihaila. Po predanju zadužbina kralja Dragutina, Ćelije su poznate i kao mesto na kome je od 1948. do kraja svog zemaljskog života 1979. godine živeo otac Ava Justin kao sveštenoslužitelj i duhovnik. Manastir je na glasu i po grobu Ilije Birčanina, znamenitog kneza valjevskog kraja, čije je obezglavljeno telo sahranjeno daleke 1804. godine, odmah po pogubljenju, severno od oltara crkve.

Izletnicima je takođe ostavljen izbor da nedeljno poslepodne provedu ili u manastiru Ćelije, ili u obližnjem etnoselu „Skok po skok“.

Postaje već tradicija da pisac ovih redova održi predavanje za članove Društva srpsko-indonežanskog prijateljstva NUSANTARA o nekom od mesta ili znamenitosti koje NUSANTARA obilazi svakoga meseca. Tema je ovoga puta bila „dinastija bez krune“ – dinastija Nenadović.

Biljana Đorđević