Izlet u Podrinje
Svoj 23. izlet NUSANTARA je provela u Vukovom kraju – u subotu, 12. maja, članovi Društva srpsko-indonežanskog prijateljstva putovali su u Podrinje.
Subotnje druženje započelo je u etnoselu „Tronoški vajati“, poznatom kao „mesto gde se bajka uvek živi.“ Menadžer imanja Milun Mića Radovanović poželeo je gostima dobrodošlicu i pričao o pogodnostima koje posetiocima „Tronoških vajata“ stoje na raspolaganju. Obilazak etnosela bio je prava lekcija iz etnologije za mlađe članove Društva srpsko-indonežanskog prijateljstva NUSANTARA i podsetnik na nekadašnji način života za starije. Imanje obiluje autentičnim zgradama s kraja XIX i početka XX veka. Izletnici su se rado fotografisali ispred „Zavičajnog muzeja“ u sklopu etnosela, magaze, podruma rakije, radionice za preradu šumskog voća i bilja, tkačnice, tišljerske radionice; imali su prilike da vide i autentičnu vodenicu, jednu od retkih u kraju koja radi neprekidno, i da kupe brašno mleveno na licu mesta.
Na putu do manastira Tronoša, članovi Društva srpsko-indonežanskog prijateljstva NUSANTARA svraćali su i na Česmu braće Jugovića. Po predanju, 10-cevnu česmu, iz koje voda već vekovima neprestano teče istim intenzitetom, sagradila su braća Jugovići 1388. godine. Deset cevi predstavljaju devetoro braće Jugovića i starog Jug Bogdana.
Manastir Tronoša, zadužbina kralja Dragutina, koji je ovaj deo Podrinja dobio u miraz, proslavio je prošle godine 700 godina postojanja. Pored audio-snimka o istoriji manastira koji su u manastirskoj crkvi saslušali, članovi Društva srpsko-indonežanskog prijateljstva NUSANTARA obišli su i Muzej ranog Vukovog školovanja, smešten u porti Tronoše. Manastir sa reputacijom da je „stariji od predanja“ imao je burnu istoriju; jedinstven je u Srbiji i po „Ratarskim svećama“, posebnoj tradiciji u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Izletnici su saznali kako seljani iz okolnih mesta sakupljaju vosak i kako prave „Ratarske sveće“. Sveće, koje u proseku teže preko 55 kg, pale se nedeljom i na verske praznike. Ove subote proslavljan je Sv. Vasilije Ostroški – sveće su gorele i tog jutra…
Boravak u Tršiću iskorišćen je za ručak u restoranu „Vukov gaj“. Članovi Društva srpsko-indonežanskog prijateljstva NUSANTARA potom su posetili Vukovu rodnu kuću i obišli okolne vajate. U tursko vreme, Vukova je kuća paljena deset puta – ono što je NUSANTARA videla te subote jeste jedanaesta kuća, sagrađena na istom temelju, u istom stilu.
Sledeća tačka subotnjeg itinerera bila je Budimlijska šuma. Stariji članovi Društva srpsko-indonežanskog prijateljstva NUSANTARA izabrali su kraći predah u odmaralištu „Klub Budimlija“. Mlađi članovi prepešačili su 1.5 km utabane šumske staze kroz stoletnu bukovu šumu do vodopada Skakavac. Osim što predstavlja jedini vodopad na planini Gučevo, Skakavac je mesto na kome obitavaju tri zakonom zaštićene životinjske vrste, čije je prisustvo pouzdan znak da je voda besprekorno čista.
Pred vodopadom Skakavac, NUSANTARA je čula pravo antropološko predavanje o mestu za koje narodno predanje kaže da svojim posetiocima donosi sreću u ljubavi. Vodopad, veruje se, već vekovima donosi sreću kako neudatim devojkama, tako i ženama sa problemom začeća.
Subotnje putešestvije završeno je posetom etnoselu „Sunčana reka“. Na samoj obali Drine, na mestu u čijoj je neposrednoj blizini i počeo Prvi svetski rat, izletnici su imali prilike da predahnu, prošetaju u prirodi, uče o bogatoj istoriji Podrinja, kao i da vide fotografije sa snimanja TV serija „Nepobedivo srce“ i „Greh njene majke“ reditelja Zdravka Šotre, koje je RTS snimao u etnoselu „Sunčana reka“.
Biljana Đorđević